Društvo

Horhe Enrike Rivera Legat: Pančevo je moj veliki brat

Izvor: 
013info Sub, 23/03/2019 - 09:13

Već godinama unazad na ulicama našeg grada srećete nasmejanog Kubanca po imenu Horhe Enrike Rivera Legat. On je prvi učitelj salse sa kojim su Pančevci upoznavali kubansku muziku i kulturu. Po obrazovanju profesor španske književnosti i klavira, noću član benda, a danju baštovan u Ambasadi Venecuele. 

Kada ste prvi put došli u Srbiju?

– Pre šesenaset godina došao sam svojim bendom, jer smo imali zakazanu turneju u okviru koje smo imali dvadeset dva koncerta. U bendu nas je bilo šesnaestoro, a nakon ovog sjajnog gostovanja nas osmoro je rešilo da ostane u Srbiji. Od tada se više nisam vraćao na Kubu.

Koje su sličnosti između Kube i Srbije?

– Kubanci imaju isto srce kao Srbi. Oba naroda veoma vole život, da igraju i pevaju. Mi smo zapravo veoma slični.

U čemu je razlika?

– Klima je drugačija. Tamo je uvek lepo vreme, ali se meni sviđa što se ovde smenjuju godišnja doba. 

Koliko se razlikuje naša i kubanska kuhinja?

– Volim srpsku hranu. Sarmu posebno, ali i sve ostalo. U suštini nema puno razlike. Ovde se više jede krompir, tamo pirinač. Sir je ovde često na meniju, a tamo voće poput avokada, manga, ananasa, banana... Toga ima i ovde, ali je jako skupo. 

Kada ste došli u Pančevo?

– Kada sam došao, prvo sam radio u Beogradu. Posle nekog vremena sam se zaposlio na kratko u Rafineriji, pa sam se doselio ovde. To je bilo pre osam godina. Ovde sam počeo da držim časove salse u Kulturnom centru, ali sam kasnije zbog obaveza to morao da prekinem. Sa pančevkom sam dobio i sina.

Čime se trenutno bavite?

– Bavim se muzikom. Dosta sviramo, uglavnom po klubovima u Beogradu, ali nastupamo i širom zemlje i regiona. Radnim danima radim kao baštovan u Ambasadi Venecuele. 

I dalje ne govorite čist srpski jezik. Koliko je teško naučiti ga?

– Jako mi je teško. Padeži su mi najgori. Neke stvari su mi i dalje vrlo konfuzne. Mada, sada je svima jasno da i ako ne govorim čisto sve razumem. A što je najvažnije i svi ostali razumeju mene. 

Kako su vas Pančevci prihvatili?

– Nikada nisam imao nikakav problem. Znam da u u svakoj zemlji ima pomalo rasizma, ali ja stvarno to nikada nisam osetio ovde. Primetno je da Srbi dosta vole Kubu, i kada čuju da sam Kubanac njima je to veoma interesantno. Meni je Pančevo kao veliki brat. Puno ga volim, i on je za mene glavni grad ove zemlje. U suštini, mesto iz kog sam došao je slično Pančevu. Tamo je bilo dosta fabrika, kao što ih ima i ovde. Sviđa mi se takođe što su ljudi dosta povezani i veoma se poštuju. 

Šta najviše volite u Pančevu?

– Volim kafane. Ne zbog pića, već zbog ljudi. U kafani možeš da nađeš rešenje i majstora za svaki problem. Posebno ako ideš stalno u istu kafanu, onda se gosti sprijatelje i postanu kao porodica. Od srpske muzike volim najviše tamburaše.

Da li si sarađivao sa nekim domaćim muzičarima?

– Jesam sa mnogo njih. Na primer, sa Vladom Georgievim, Jovanom Maljokovićem, Ivanom Ilićem dirigentom Big bend orkestra RTS-a... 

Da li planiraš da ostaneš ovde?

– Želim da ostanem u Pančevu do kraja života. S jedne strane zbog sina, a s druge zato što jako volim ovaj grad. Ovde imam puno prijatelja i sve ih puno volim. Nekada mi je žao što ja ni ne poznajem sve one koji mene znaju i javljaju mi se na ulici. Neki su me viđali na koncertima, pa me tako prepoznaju. Za mene je je Pančevo najbolji grad u Srbiji. 



Marketing

Najnovije vesti